 objavljeno sre, 22.04.2009 09:10 | autor: Gost kod grofice na veceri
Bilo kako bilo, krik ili šlag, ili šlag na tortu (jagodicu, od gore ćeš, valjda, postaviti na koncu konca), ne mogu, a da ne mislim o tome kako se to neki uvid, ili fleš, ili čak niz istih "spusti do našeg fizičkog mozga"...
...mora da je, ipak, reč o olakšanju...?
objavljeno sre, 22.04.2009 09:29 | autor: niko
a eto ja razumem.od reci do reci.
objavljeno sre, 22.04.2009 10:47 | autor: lakiyu
prošlost se promeniti ne može
sadašnjost je početak novih spoznaja
koje nam budućnost donosi…
objavljeno sre, 22.04.2009 12:10 | autor: marija@
goste, pa znas, prvo je neka slutnja kao, vise kao neki osecaj, ili predosecaj, ali ne zelis da verujes u to, sve se boris da izbunaris nesto drugo, iako negde duboko duboko (ili visoko haha) u sebi ti zapravo ZNAS istinu..
tako nesto
olaksanje se, da, desava, i ponovo prvo na tom nekom nivou koji je negde “duboko”, cenim da treba da prodje malo vremena dok se ne oseti i u celom bitju
(al sam objasnila, a :d))
niko, druze - drago mi je ako da ;)
laki - jeste, ali trudim se da ne mislim ni na buducnost ako mi verujes ;))
e, a ps. jutros sam na brzinu kuckala ovo i - misljah da sam kliknula na sejv pre nego sam ugasila kompjuter - 4 i was not ready 2 publish it.. no kad stigoh na posao … a ono medjutim
objavljeno sre, 22.04.2009 16:30 | autor: Sizif
Neki redovi su ti ovde toliko univerzalni da se divim ovom što si napisala. Reći zbogom u pravo tenutku je veština koju kroz život učimo. Mogu da nabrojim puno "pismenih zadataka" na kojima sam "dobio jedinicu", a bili su na temu "Kada reći kraj?".
Želiš da je opet kao pre? Navika ne bledi lako, a ne bledi nikako ako se sama ne potrudiš. Naravno, uslov je da to zaista želiš.
objavljeno čet, 23.04.2009 10:58 | autor: marija@
sizife, drago mi je da te vidim ovde..
mogu i ja.. mozda smo isli u istu skolu, ili bar neke razrede ;d
btw
neko iz poslednjeg dela posta nije onaj s njegovog pocetka :).......
a kao pre - ne, ne zelim, zelim bolje ili bar, drugacije a videcu da li je bolje ;)
objavljeno čet, 23.04.2009 11:35 | autor: Sizif
Blogdomaćice, kako ne odgovoriti i ne zahvaliti na ovako srdačnu dobrodošlicu. Ono što tvoj tekst povezuje u mojoj glavi je čitav niz rečenica koje mogu svaka za sebe biti (Marijine) poslovice, a kad za pet hiljada godina svi zaborave ko je Marija, ovo postanu i narodne poslovice.
objavljeno čet, 23.04.2009 13:25 | autor: marija@
:)
vidis ti :)
e nisam to ni znala :))
[to ja samo pokusavam da kazem hvala i drago mi je ako se razumemo ;d]
pozz!
objavljeno čet, 23.04.2009 19:22 | autor: Ulica_Brestova
Volim ovakve postove. Slicno se desva i meni...
objavljeno pet, 24.04.2009 07:52 | autor: kojak
Činjenica je da ljudi prolaze kroz naše živote i mi kroz njihove, a umeće je iz tih sureta (ma koliko bili dugi i intezivni) izvući i što duže zadržati ono najbolje.
Malo je nas koji razmišljamo o odgovornosti i svom ponašanju dok nam dobro ide.
objavljeno pet, 24.04.2009 11:53 | autor: marija@
ulicice, e onda samo da ti pozelim srecno :))
kodzak, u pravu si..
problem(cic) je u tome sto ljudi - kada se "upare" pocnu da umisljaju da imaju pravo da svom partneru brane da istrazuje zivot i kroz odnose sa drugim ljudima..
sto nikako ne znaci da se ne moze biti odgovoran - (i) kao slobodno bitje..... bez obzira da li nam ide dobro ili lose :)
pozdravljam te :)
|