objavljeno ned, 22.02.2009 20:28 | autor: flashstar
Noćas u 2.00 slatko ću da spavam, kao što spavam i svake noći. Naravno, kad sam bila mlađa suze su mi išle na oči ali sam morala da odgledam neki film, ili da čitam. Sad ne. Ne postoji ni knjiga ni film niti ikakav događaj zbog kog bih se odrekla sna. Pročitala sam nekad.a to sam i usvojila da sat spavanja pre ponoći vredi kaoo dva posle ponoći:) Kad ustanem ujutru, ispavana i odmorna, skuvaću kaficu, uključiti kompjuter i saznaću dobitnike Oskara sa par sati zakašnjenja. Pre spavanja odslušanju još jednom Antonia Banderasa I zamišljaću da baš meni peva:)
Gordana, kad vi spavate i spavate li uopšte:))
objavljeno ned, 22.02.2009 21:18 | autor: gordanac
:))
spavam, naravno, samo oduvek par sati manje nego što ljudima sna inače treba, nisam ja za to ništa "zaslužna" - to je (valjda) genetski, metabolički "poklon" na kom sam zahvalna, jer imam nešto više vremena "budnog stanja" nego što to, po proseku, budnima pripada....:))
a inače...
"..never sleeping, never wholly awake.." rekao bi pesnik, to je stanje najbolje od svih...eto, noćas sanjam na - meksičkom! :))))
Los Lobos i mariijači...stvarno su dobri i za san i za javu...