objavljeno čet, 13.12.2007 15:04 | autor: Danica (Neregistrovan)
Ja se tešim time da me vidi moja majka i prevashodno moj muž, jer to što smo oboje oslonjeni jedno na drugo, mislim da nam pomaže da "preživimo".
objavljeno čet, 13.12.2007 20:41 | autor: Anoniman (Neregistrovan)
Draga Marija,
Nazalost malo smo regredirali u ovoj zemlji i hrlimo ka pecinskom dobu u kome, posle svih ovih ratova, muzjak ide u lov iz pecine, a zena kuva rucak, gaji decu i nosi kratke haljetke. Pritom ona treba da bude presrecna sto ga uopste ima, jer su oni koji valjaju uglavnom negde otisli, a disproporcija u broju zena i muskaraca opet macho mushkarcima ide na ruku.
I ja prezirem ovo doba i ne prihvatam takvu realnost, ali zato treba glasati na izborima, biti aktivan,, buniti se kad te potkradaju i nikad - ama bas nikad dopustiti da te tretiraju kao ovcu za shishanje.
Pozdrav od istomishljenice iz zemlje skakavaca
objavljeno čet, 13.12.2007 22:29 | autor: brajan
Auh, životni put nalik onom moje sestre, ljutski saosećam ali neki boljitak ne predosećam! Treba svoj život učiniti smislenim koliko je to moguće, čekati da se svima upali lampica je gubljenje vremena... Pozdrav i podrška!