objavljeno pon, 21.03.2011 03:48 | autor: pamtilo (Neregistrovan)
bas sam se smorila sto moje cvrkutavo dvonedeljno najavljivanje proleca niko nije shvatio ozbiljno. ja: "stize prolece!!! sunce, borovnice, sveti patrik, bicikla...", a oni: "jao jeste, sinusi me otkidose, sto smo umorni, jao takse treba da prijavimo, smak sveta...". kakav narod, da ne poverujes.
bas, bas sam se smorila... a onda se setih da ti mora da si nesto "nazvrljkala".
Prepresrecno ti Prolece!!!
objavljeno pon, 21.03.2011 10:11 | autor: gordanac
:))
i - nažvrljkala jesam :)) (kad volEm da piskaram)
Odavno mi se već čini da se većina ljudi mnogo lakše "žali i vajka i smara" opisima briga, tegoba, strahova i zebnji nego što ih ima koji jasno, vedro i jednostavno kažu "e, vidi, nije ni tako loše..." (a o "ma, dobro sam,,,!" ) i da ne govorim.
Kao da ćutanjem o dobru, na neki razumljiv sujeverni način, čine ono "pu, pu, pu, baksuz!" koje, često nesvesno, izgovaraju da bi - "oterali" kakvo zlo.
O dobrom i lepom se - ćuti, o lošem i ružnom - priča.
I ja, nekako, to sve - razumem. Kao da, koristeći svojevrstan "magijski, čarobnjački" govor kojim pričaju samo o nevoljama, na nekakav volšeban način misle da sve istinske nevolje time "teraju od sebe" i da saopštavanjem svima priče o svojim svakodnevnim, manjim nevoljama, teskobama i brigama - ustvari na nekakav način time otklanjaju "opasnost" od doživljavanja pravih nevolja, bolesti, ličnih tragedija, velikih gubitaka...
Ne znam da li sam dobro objasnila, ali meni to daje volje da ih saslušam i da pokušam da smislim neki način da sami sebi "nateraju" da počnu da "mere" prave razmere svega što istinito osećaju kao svoje nevolje, teskobe, brige,
Pogotovo što od ljudi koji su neizlečivo bolesni, koji zaista imaju kakvu veliku nevolju u svom životu - retko čujem "vajkanje i žaljenje" (ili samosažaljevanje)
Nekako, kao da je to rezervisano za manje, sasvim rešive nevolje, brige i tegobe koje često i ne postoje zaista takve kakvim ih često opisujemo.
A proleće je "dušu dalo" mnogima od nas za "nizanje" raznih stvari povezanih sa onim što proleće stavrno i jeste - još jedan ciklus bujanja života pred našim očima
I kad kažem i ispričam ili napišem svoje asocijacije na equinox i na "prve mirise" zemlje, vode i vazduha koji ti se uvuku u nozdrve rano jutrom - onda mi kažu "pa, lako je tebi, ti nemaš nikakavih problema..."
Jes`, paz` da nemam.
Samo sam naučila da im dajem "pravu meru", da ih "izmerim" i uporedim sa dobrim koje je svuda oko mene.To svako može, tako ja msilim.
A kad naiđu stvarno "nesavladivi", znaš da su takvi, pa - oćutiš malko, jer ih "izmeriš" kao "nerešive", mora ih biti takvih kod svakoga, mada se i o takvim tegobama i teskobama može "ispiskarati" po koja.
Oni koji stvarno umeju - od toga naprave književnost, često veliku iz koje mnogi od nas - ništa ne nauče o isitnskim nevoljama sa kojim aljudi žive (ili su živeli).
Na kraju, sve se svede na - malo čežnje. A proleće je "dušu dalo" za tu kraljicu svih emocija :))
objavljeno pon, 21.03.2011 17:02 | autor: gordanac
i još jedan link odličnih fotki vrlo velikog meseca, a u znaku equinox-a:
http://www.mymodernmet.com/profiles/blogs/10-excellent-supermoon-photos
(mora copy/paste, ali vredi takvog truda :))